SRBIJA - VESTI

U okršajima u izbegličkom kampu u sudanskoj oblasti Darfur naoružani napadači ubili su danas sedam ljudi i ranili najmanje 20, saopšteno je iz zajedničke mirovne misije Ujedinjenih nacija i Afričke unije (UNAMID).



Izvor: Blic online | Vesti | Svet |

Oko 77 odsto Britanaca smatra da poreski obveznici ne treba da plaćaju posetu pape Benedikta Šesnaestog Škotskoj i Engleskoj, rezultati su najnovijeg istraživanja.



Izvor: Blic online | Vesti | Svet |

Nemačka policija pritvorila je danas 111 levičara koji su se u Dortmundu sukobili s pristalicama ekstremne desnice okupljenim radi obeležavanja godišnjice početka Drugog svetskog rata.



Izvor: Blic online | Vesti | Svet |

DVOJE ljudi poginulo je u avionskoj nesreći koja se u subotu oko 13.15 dogodila na sportskom aerodromu u Lisičjem jarku, na dvadesetak kilometara od Beograda. Pod još nerazjašnjenim okolnostima - mada prve pretpostavke govore da je došlo do kvara na letelici - nastradao je najiskusniji i najstariji aktivni srpski pilot, Davorin Pavlović (65), zvani Deda, dok je davao časove letenja Aleksandri Š. (22).KARIJERA ZA PONOS DAVORIN Pavlović rođen je 1. decembra 1944. godine. Završio je ekonomsku školu, a potom bio u 19. klasi Vazduhoplovne akademije, koju je završio 1967. godine. Prvi samostalni let obavio je 11. decembra 1965, a leteo je na čak 45 različitih tipova aviona! „Deda“ je voleo da kaže da je najopasnija stvar u letenju - zemlja. U penziji je već oko dve decenije, a od tada se bavio akrobatskim letovima. Iza sebe je ostavio četvoro dece - najstariji Bojan ima 45, a najmlađi Milan 12 godina. Nesrećni Davorin, koji se tokom gotovo poluvekovne karijere - prvo u JNA, a potom kao nastavnik letenja - u vazduh vinuo više od 12.000 puta, uzleteo je oko 13 časova sa aerodroma u Lisičjem jarku avionom „zlin 526 F“, vlasništvo Aerokluba „Falkon“ iz Zrenjanina. „Zlin“ je prekaljena češka letelica koja se uglavnom koristi za nastavne i akrobatske letove. Na mestu kopilota - a to je, u „zlinu“, ispred pilota, koji sedi nazad - bila je Aleksandra Š. iz Beograda. Njoj je, kako se u subotu na mestu nesreće moglo čuti, ovo bio prvi let nekim sportskim avionom. Na let koji će joj, nažalost, biti i poslednji, došla je sa dečkom, koji je ostao na zemlji da je čeka. Petnaest minuta po poletanju, avion se, iz zasad nepoznatih razloga, srušio na pistu aerodroma. Na tlo je pao pljoštimice, pa se čitava konstrukcija nešto više od pola tone teškog aviona - smrskala. Za Davorina i Aleksandru nije bilo spasa. - Verovatno je pokušavao da sleti, ali mi se po položaju olupine, koja je okrenuta bočno u odnosu na sletnu stazu, čini da nije ni imao šansu - kazao nam je jedan od Davorinovih kolega, koji je želeo da ostane anoniman. - Davorin je bio dovoljno iskusan da je mogao da spusti avion i bez stajnog trapa. Po svemu sudeći, za nesreću je kriv kvar na avionu. „Zlin 526 F“ u kojem je legenda srpskog vazduhoplovstva poslednji put uzleteo, prošle nedelje je, kako smo čuli, bio u kvaru.DVOSED DVOSED „zlin 526 F“ konstruisan je 1968. godine u čuvenoj čehoslovačkoj fabrici koja je gradila letelice za trening i akrobacije. Dugačak je osam metara, raspon krila mu je deset metara, a maksimalna brzina 244 kilometra na čas. Popularni Superdeka i njegov kolega, jednako iskusni Marijan Jelen, trebalo je prošle subote da zajedno lete na Memorijalu „Ljubiša Veličković“ u Kostolcu, gde je Davorin dobio priznanje za 45 godina letenja. Tokom probnog leta i nekoliko osnovnih lupinga, ipak, „zlin“ je gubio previše goriva, pa je Davorin iz predostrožnosti odlučio da njime ne leti u aeromiting u Kostolac. Umesto toga, leteo je na Jelenovom, istovetnom „zlinu“. Avion - koji je, inače, pre oko godinu dana u Zrenjaninu potpuno remontovan - otišao je ubrzo na popravku, ali mu Pavlović još nije verovao. Tek je u subotu, pošto je na letelici izvršen tehnički pregled, odlučio da sedne u svoj „zlin“, i da sa sobom povede i mladu Aleksandru, koja je želela da dobije pilotsku diplomu. Šta se tokom petnaestominutnog leta dogodilo, zasad se još tačno ne zna. Davorinove kolege insistiraju da je, i pored poznih godina za pilota, on bio preveliki „vazdušni vuk“ da bi mogao tek tako da pogreši. Tačne uzroke nesreće, kao i to da li je tehnički pregled dvoseda urađen valjano, pokazaće tek ekspertiza komisije, koja je već u subotu oformljena.

Izvor: Novosti

POČETAK školske godine i vreme praznika u Srbiji su, tradicionalno, vreme kada narod najviše menja devize. Tada se mnogo stranog novca vadi iz „šteka“, a i dolaze gastarbajteri, pa menjači rade punom parom. I to im se isplati, jer da posao ne ide dobro ne bi ih ni bilo na svakom koraku.KOJE SU OBAVEZE OVLAŠĆENI menjač je obavezan da na vidnom mestu ispred prostora u kome se nalazi menjačko mesto stavi natpis „menjačnica“ na srpskom i na nekom od svetskih jezika, obično engleskom. Obavezan je i da istakne sopstvenu kursnu listu, koju utvrđuje slobodno jednom dnevno, zatim obaveštenje o visini provizije (ne sme da bude veća od tri odsto). Preko reklamne table treba da informiše građane o najmanjem iznosu dinara koji plaća prilikom otkupa, odnosno najvećem iznosu koji naplaćuje pri prodaji efektive za sve valute iz svoje kursne liste. Prema podacima Narodne banke Srbije, otkupom i prodajom deviza u našoj zemlji bavi se 3.029 privatnih menjačnica. A zahtevi za otvaranje novih i dalje stižu. Procenjuje se da u malim privatnim menjačnicama mesečni promet, ukupno, ide i do sto miliona evra. - U septembru građani najviše menjaju devize - kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača. - Uprkos uvreženom mišljenju, valja reći da menjačima ne odgovara veliko talasanje deviznog kursa. Za poslovanje je mnogo bolji stabilan nivo naše valute. M. J., vlasnica jedne od menjačnica u Beogradu, u ovom poslu je već šest godina. - Sa mnom radi i ćerka kao službenik - kaže M. J. - Može dobro da se zaradi i za ove godine uspele smo da obezbedimo pristojnu ušteđevinu. Prema mom iskustvu, građani uglavnom sve dinare viška u kući pretvaraju u evre. Posle ih, pak, razmenjuju po potrebi. Uglavnom dolaze sa po 10 do 20 evra, što je slika našeg standarda. Ali, ima i onih koji donesu veće svote, tada su, naravno, u pitanju neka plaćanja. Lako se nađemo oko povoljnijeg kursa. Privatnim menjačnicama država ide naruku. Prema zakonu, može da je otvori svaki građanin sa registrovanom firmom i - završenom srednjom školom.NBS SE POVUKLA OD 1. aprila ove godine Narodna banka se povukla iz posla sa ovlašćenim menjačima. Sredinom 2006. godine, kada je počelo postepeno povlačenje iz menjačkih poslova, učešće Narodne banke u ovim poslovima iznosilo je 80 odsto. U januaru prošle godine NBS je u obavljanju menjačkih poslova učestvovala 19,3 odsto, da bi u već u oktobru taj procenat bio smanjen na zanemarljivih 1,57 odsto. - Važno je i da vlasnik i njegovi zaposleni nisu osuđivani - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Radnici koji rade na šalteru moraju da poseduju i sertifikat Narodne banke Srbije o završenoj obuci za obavljanje menjačkih poslova, a od tehnike - softver. Ovlašćeni menjač može da koristi softver banke sa kojom je zaključio ugovor. Menjač, inače, može da zaključi ugovor o obavljanju ovih poslova sa jednom ili više banaka. Ovlašćenje izdaje centralna banka. Zahtev se podnosi NBS, sa propisanom dokumentacijom, uz odgovarajuću taksu. Otkupom deviza u Srbiji se, pored privatnih menjača, bave i 34 poslovne banke. Promet kod njih je veći nego kod privatnih menjačnica, jer rade i sa firmama i sa većim svotama. Ali, kod njih je kurs često nepovoljniji, pa građani kojima je važna svaka para, odnosno cent, svoje evre za crne dane radije menjaju kod privatnika.

Izvor: Novosti

OVIH dana u 13 nadležnih sudova širom Srbije upućeni su zahtevi za pokretanje automatskog stečaja 265 pravnih lica. Time je broj firmi, zadruga i udruženja čiji su računi u blokadi duže od tri godine, što ih kandiduje za brisanje iz privrednog registra, povećan na preko 12.500.SKORO 20.000 U OKO 50 društvenih firmi sa trogodišnjim “stažom” u blokadi biće, ili je već pokrenut, stečaj. To znači da one neće, bar u skorije vreme, biti brisane iz privrednog registra. Na spisku zaposlenih imaju skoro 20.000 ljudi. Na “novoj” listi je, po obliku organizovanja, najviše društava sa ograničenom odgovornošću (216), a najmanje društvenih preduzeća (svega jedno). Teritorijalno posmatrano, i ovog puta, kao i u prethodnih pet meseci, više od polovine “prozvanih” pravnih lica čine ona koja su u nadležnosti trgovinskih sudova u Beogradu (79), Novom Sadu (37) i Kragujevcu (20). Po ovom osnovu na spiskovima NBS se od 31. marta do danas našlo 12.584 pravna lica sa ukupnim iznosom blokade koji premašuje sto milijardi dinara. Prema nezvaničnim procenama, koje se mogu čuti u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, broj kandidata za “automatski stečaj” bi do kraja godine mogao da se uveća za dve do tri hiljade.

Izvor: Novosti

Srpski vozači će od početka 2011. godine, krajem januara ili tokom februara, na svoje automobile konačno moći da zakače nove registarske tablice. Kako “Novosti” saznaju, uskoro će biti usvojen i objavljen pravilnik o registraciji, posle čega će u Zavodu za izradu novčanica u Topčideru početi proizvodnja dugo očekivanih “evropskih” oznaka. Uz to, biće zamenjene i vozačke i saobraćajne dozvole. Za razliku od starih, nova dokumenta biće moderna i slična kreditnim karticama. U Ministarstvu unutrašnjih poslova su nam potvrdili da će se nove tablice izdavati najverovatnije početkom sledeće godine, ali ne žele da preciziraju datum. - Više puta je odlagan početak izdavanja tablica, jer posle donošenja novog zakona o bezbednosti saobraćaja nisu odmah usvojeni i neophodni pravilnici - kažu u MUP Srbije. - Novi pravilnik o registraciji motornih vozila definisaće ne samo izgled tablica već i način njihovog izdavanja.GRADOVI NOVA registarska područja, pored postojećih, postaće još 18 srpskih gradova. To su: Aleksinac, (AL), Bačka Palanka (BP), Bačka Topola (BT), Bečej (BČ), Velika Plana (BVP), Vrbas (VB), Inđija (IN), Kanjiža (KA), Knjaževac (KŽ), Kovin (KO), Negotin (NG), Prijepolje (PP), Petrovac na Mlavi (PT), Svilajnac (SV), Smederevska Palanka (SP), Stara Pazova (ST), Ćuprija (ĆU) i Šid (ŠI). Nezvanično, pominjala se mogućnost da svaka opština dobije svoje registraciono područje. Ali, to je veoma komplikovana mogućnost imajući u vidu da Srbija ima čak 181 opštinu. Od toga se, po svemu sudeći, odustalo, pa je izvesno da će oznake dobiti 59 gradova i opština, što je za 18 više nego do sada. U policiji negiraju šuškanja da će vozači odmah morati da zamene stare tablice. - Svako ko registruje vozilo i dobije stare tablice moći će da ih vozi do isteka registracije - kategorični su u MUP. - Na taj način ćemo građanima omogućiti smanjenje troškova, ali i izbeći gužve na šalterima policijskih stanica. Iako niko od nadležnih u MUP ne želi da otkrije kako će tačno izgledati nove oznake na vozilima, najverovatnije će to biti neko od rešenja koje je početkom ove godine predstavljeno javnosti. Nove tablice će donekle podsećati na stare, ali će biti dimenzija kao one koje se koriste u zemljama Evropske unije. Font slova i brojeva je dizajniran tako da bude vidljiv i kamerama, koje će se na ulicama koristiti za automatsko registrovanje prekršaja i prosleđivanja kazne na kućnu adresu vlasnika vozila.NEĆE BITI EKSKLUZIVE Mogućnost da vozači ubuduće sami biraju šta će pisati na tablicama nije predviđeno novim pravilnikom. To znači da niko neće moći da dobije registraciju sa nečijim imenom. Neće se moći birati ni kombinacija cifri kao što je dosad bio slučaj. To će po svemu sudeći razočarati mnoge koji su za debelu svotu novca planirali da specifičnim imenima ili kombinacijama brojeva ukrase svoje uglavnom luksuzne četvorotočkaše. Na levoj strani tablica nalaziće se plavo polje u kome će se nalaziti oznaka Srbije (SRB), a iznad se ostavlja prostor za oznaku EU kada naša zemlja postane članica Evropske unije. Kako je i planirano, pored će biti velika oznaka grada i mali grb Srbije, ispod kojeg će biti oznaka gradskog područja, na ćirilici. Sledi grupa od tri broja kojima se po potrebi može dodati još jedna cifra. Na desnom kraju biće utisnuta crtica, a iza nje još dva slova, među kojima se mogu naći i ona koja se ne nalaze u srpskom pismu poput “iks”, “duplo ve” i “ipsilon”. Prvi put predviđeno je izdavanje i četvrtastih tablica za automobile i motore. Kao novina se izdvaja i serijski broj, koji će biti utisnut na donjem desnom uglu svake tablice. On će biti potpuno različit od brojeva na samoj oznaci, pa će se tako znati koji je radnik proizveo tablicu, u kojoj smeni i koja ju je osoba izdala u policiji. Svako produžavanje važnosti tablice biće obeleženo nalepnicom na šoferšajbni vozila. Tablice žute boje sa oznakama “E” i “P”, kao i do sada, predviđena su za predstavništva stranih firmi i novinskih kuća. Crne su rezervisane za diplomatska predstavništva i strane misije, a ostaće i takozvane privremene registarske oznake, standardne bele boje. Vozila nestandardnih dimenzija i masa nosiće tablice crvene boje.

Izvor: Novosti

ČETIRI meseca posle svedočenja Svetlane Ražnatović pred australijskim Apelacionim sudom i odluke ovog tribunala da Ministarstvo za emigraciju Ceci ukine zabranu izadavanja radne vize, iz Sidneja stiže vest o raspletu. Kako „Novosti“ saznaju u Odeljenju za emigraciju Australije, srpskoj pevačici je naloženo da pošalje svoj novi pasoš u Sidnej. -Radi donošenja konačne odluke o izdavanju ulazne vize Svetlani Ražnatović zatražena je dodatna dokumentacija. Na listi dokumenata koje od nje traži australijsko ministarstvo za emigraciju su novi biometrijski pasoš, krštenica, odobrenja Muzičkog saveza Australije i „Medija entertejment“ za održavanje koncerata, kopije ugovora sa dvoranama gde će da peva... - rekao je australijski službenik za emigraciju Cecinom advokatu Entoniju Okfordu. Po mišljenju Cecinih advokata, zatražena dokumentacije je deo protokola kojim treba da se kompletira dosije Svetlane Ražnatović radi izdavanja australijske radne vize. Uvereni su da će australijska viza biti odobrena prema uputstvima tribunala, koji je ukinuo ministrovu zabranu dolaska Svetlane Ražnatović u Australiju. Raka Marić, menadžer Svetlane Ražnatović, već je napravio plan turneje i rezervisao četiri dvorane za Cecine koncerte u decembru. Čim dobije australijsku radnu vizu Ceca planira da podnese zahtev za američku vizu, jer ima pozive za koncerte u Čikagu, Njujorku i Los Anđelosu.

Izvor: Novosti

Na prostoru bivše kasarne „4. jul“ u Beogradu, gde su nedavno počeli pripremni radovi za izgradnju ukupno 4.578 jeftinih stanova, pripadnicima Vojske Srbije biće namenjeno oko 1.000 stanova, izjavio je sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić. Uskoro će biti raspisan i tender o izgradnji oko 600 stanova na Novom Beogradu u blizini Ledina, od kojih bi jedan deo trebalo da bude namenjen policiji. On je kazao da će i u tom projektu, kao i kod izgradnje jeftinih stanova na mestu bivše voždovačke kasarne, investitor biti država. Rodić je rekao da je između 300 i 400 građevinskih firmi najavilo da će učestvovati na tenderu za izbor glavnih izvođača na izgradnji 4.578 stanova na Voždovcu. Tender će, prema njegovim rečima, biti raspisan krajem septembra, ili početkom oktobra, a pozvani su da učestvuju svi zainteresovani. Na prostoru bivše kasarne „4. jul“ 30. avgusta je počelo rušenje vojnih objekata, a u oktobru bi trebalo da počnu radovi na izgradnji stanova. Pored stanova, čija će cena po kvadratnom metru biti 1.200 evra, na toj lokaciji biće izgrađeno i 177 lokala, dve škole i dva obdaništa, zdravstveni centar i drugi prateći objekti. Ukupno će biti izgrađeno 4.578 stanova, od čega 212 garsonjera, 960 jednosobnih stanova, 456 jednoiposobnih stanova, 1.285 dvosobnih stanova, 281 dvoiposoban stan, 1.094 trosobna stana, 164 troiposobna stana i 126 četvorosobnih stanova. U ceo projekat, odnosno u izgradnju ukupno oko 500.000 kvadrata, biće uloženo oko 250 miliona evra. Svi punoletni građani će imati pravo da kupe stan, s tim da će članovi jedne porodice moći da kupe samo jedan stan, a moći će da se kupe preko kredita poslovnih banaka, subvencionisanih kredita i gotovinski.

Izvor: Novosti

Srbija je među osam najboljih ekipa na svetu! "Orlovi" su u izuzetno neizvesnom meču, u penal završnici, pobedili Hrvatsku 73:72 i izborili četvrtfinalni duel protiv Španije. Utakmica sa aktuelnim šampionom sveta će biti odigrana u sredu, 8. septembra.Meč je rešio hladan kao špricer Aleksandar Rašić. Bek Partizana je u poslednjem minutu postigao pet poena, tri sa linije slobodnih bacanja, a poslednje četvrto, sekund pre kraja je namerno promašio kako Hrvati ne bi imali vremena ozbiljnije da ugroze naš koš.Srbija je odlično otvorila utakmicu, poenima Krstića i Bjelica (trojka) povela 5:0, međutim, rival je brzo uzvratio istom merom, a 4. minutu Hrvati su imali i tri poena viška (12:9). Naša selekcija je mnogo grešila, pokušaji da brzom igrom "razbiju" odbranu Hrvata nisu dali očekivan rezultat. Hrvati su posle prve četvrtine imali maksimalnih plus osam (27:19).Ulaskom Tepića igra Srbije je postala raznovrsnija. Bek Panatinaikosa je u kratkom periodu zabeležio tri asistencije i "orlovi" su uhvatili korak sa Hrvatima već posle tri minuta druge četvrtine. U 17. minutu Srbija je izjednačila na 29:29. Rival je uzvratio serijom 5:0, ali do odlaska na odmor rezultat je ostao u egalu.Srbija je serijom 5:0 (trojka Rašića i slobodna bacanja Krstića) u 22. minutu posle dugo vremena povela 39:36. Hrvati su sjajno čuvali Teodosića, koji je prvi i jedini koš na meču postigao u poslednjem minutu trećeg perioda. Njegovom trojkom "orlovi" su poveli 52:50, a poenima Mačvana u sledećem napadu naš tim je došao i do četiri koša prednosti na kraju ove četvrtine."Orlovi" su u prvim minutama poslednje četvrtine održavali prednost od četiri poena, a do prvog osetljivijeg vođstva naš tim je došao u 34. minutu posle koša i dodatnog bacanja Rašića 61:54, ali već u sledećem napadu Popović je ubacio trojku za Hrvate.Nekoliko minuta kasnije i Mačvan je pogodio trojku (64:57), a Veličković promašio dva slobodna bacanja za još ubedljiviju prednost Srbije.Ipak, Veličković je posle greške Bogdanovića minut i 52 sekunde pre kraja meča pogodio za 67:61, međutim, Hrvati se nisu predvali. Meč je rešen u penal završnici, nadmetali su se Rašić sa jedne i Popović sa druge strane, a srećom po naš tim jedini promašaj bek Hrvata je imao 11 sekundi pre kraja, kada je, posle greške našeg tima, mogao da donese prednost "šahovničarima".Ovo je bila treća pobeda naše reprezentacije nad Hrvatima. Prva je ostvarena 1997. na EP u Francuskoj trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi utakmice, a "plavi" su bili bolji i četiri godine kasnije na šampionatu Starog kontinenta baš u Istanbulu.SRBIJA - HRVATSKA 73:72”SINAN ERDEM arena” u Istanbulu. GLEDALACA: 6.000. SUDIJE: Maranjo (Brazil), Džordan (SAD), Batler (Australija).SRBIJA: Teodosić 3 (2sk, 2as, 4uk 4iz), Tepić 2 (7sk, 4as), Rašić 15 (dvojke 4-3, trojke 2-1, bacanja 7-6, 3as, 2uk), Paunić 2, Bjelica 3, Marković 2 (3sk, 2as), Savanović, Kešelj 5 (3sk), Krstić 16, Perović 10, Veličković 7, Mačvan 8.HRVATSKA: Ukić 11 (4sk, 4as), Kus, Popović 21 (5sk, 5as), Bogdanović 9, Stipčević, Tomas 6 (6sk), Planinić, Tomić 6 (8sk), Lončar 9, Banić 10 (7sk), Žorić, Andrić.Po četvrtinama 19:27, 15:9, 20:14, 19:22FURIOZNI FINIŠ "FURIJERival Srbije u četvrtfinalu SP će biti Španija. Šampion sveta je pobedio Grčku 80:72 (20:15, 15:20, 15:12, 28:21). Tokom većeg dela meča vodila se izjednačena borba, a do odlučujuće prednosti "furija" je stigla u finišu utakmice. Kod rezultata 58:57 u 34. minutu Heleni su dozvolili Špancima da u sledeća četiri minuta naprave seriju 9:0 (67:57) i praktično otklone sve dileme o pobedniku.Uspeli su Grci u samom finišu da se približe na minus četiri (72:68), ali nije bilo više vremena da se isprave greške koje su ih skupo koštale.Najefikasniji kod Španaca bili su Navaro sa 20, Fernandez sa 14 i Ljulj sa devet poena, dok su kod Grka, finalista prošlog SP u Japanu odskočili Dijamantidis i Zizis sa po 16, Skorcijanitis sa 13, Focis sa 12 i Spanulis sa deset poena. "ARENA“ LEPŠANije lokal patritizam, ali istanbulski „Sinan Erdem“ ne može da se poredi sa beogradskom „Arenom“. Ne samo zbog nešto manjeg kapaciteta (16.000), već i na letimičan pogled, gledano spolja.Izgleda mnogo manja od „minusa“ u broju sedišta (4.000). Ali je možda bolja za ljubitelje basket „kopa“ s obzirom da je gledalište bliže terenu., kao u našem „Pioniru“, dok VIP lože nisu zastakljene.BANKA ZA HRVATSKUOd svih kulturno- istorijskih znamenja sa kojima je domaćin SP mogao da predstavi maketom Hrvatsku, odabrana je Nacionalna banka u Zagrebu. Španci su „zastupljeni“ zgradom Opere na Tenerifama, Grci, logično, drevvnim Akropoljem, a Srbija, kao i u Kajseriju nekadašnjom saveznom Skupštinom. Toliko za prvi dan osmine finala.BEZ NAVIJAČKOG OKRŠAJAUvek kada se sastanu selekcije Srbije i Hrvatske, postoji opravdana bojazan da može doći do verbalnog duela ili, ne daj Bože, incidenta ozbiljnijeg formata na tribinama.Danas u „Sinan Erdemu“, duplo više naših navijača, srpska trobojka pripomognuta čak i jednom makedonskom zastavom, dok su „šahovničari“ uglavnom bili na dijametralno suprotnoj strani. I na 1200 km udaljenosti, u Istanbulu smo i dalje „jači“ na tribinama.

Izvor: Novosti

BEOGRAD - Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas prilikom obilaska radova na severnom kraku Koridora 10 i mosta kod Beške, da će rok za izgradnju te deonice auto-puta biti ispoštovan i da će 1. januara biti završena cela deonica od Novog Sada do Horgoša i od Subotice do Kelebije, a u martu 2011. godine i most kod Beške. Mrkonjić je kazao da je zadovoljan dinamikom radova na tom delu Koridora 10 i ponovio da je to trenutno najveće gradilište u Evropi. Budući generalni direktor "Koridora Srbije" Mihajlo Mišić je kazao da je kišno vreme malo usporilo radove, ali da se naporno radi kako bi taj deo saobraćajnice bio pušten u promet u predviđenom roku. Mrkonjić je osim mosta kod Beške, obišao i radove na obilaznici kod Novog Sada i radove na 88 kilometru auto-puta, a "Y krak" Koridora 10 kod Subotice obišao je zajedno sa ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliverom Dulićem.

Izvor: Novosti

POSLE celodnevnog okupljanja u naselju Hadžet, pristalice muftije Muamera Zukorlića blokirale su u subotu popodne, kamionima i drugim teškim vozilima, sve prilaze k Novom Pazaru - iz pravca Raške, Ribarića i Sjenice. U Novom Pazaru je situacija napeta.LJAJIĆ: SANDŽAK NIJE KRIZNO ŽARIŠTE MINISTAR Rasim Ljajić izjavio je da je više nego siguran u to da Sandžak nije, i da neće biti, „krizno žarište“ koje bi moglo da destabilizuje zemlju i region, ali da ne isključuje mogućnost incidentnih situacija i zapaljive retorike muftije Muamera Zukorlića s ciljem prikupljanja jeftinih političkih poena. - On (Zukorlić) više i ne krije da želi vlast i da će u toj borbi koristiti apsolutno sva sredstva, i dozvoljena i nedozvoljena, da će sve instrumente koje ima u Islamskoj zajednici staviti u svrhu dobijanja glasova da bi se domogao lokalne vlasti - rekao je Ljajić. Jake snage policije i žandarmerije, koje su od ranog jutra blokirale deo novopazarskog naselja Hadžet, nisu dozvolile pristalicama Muamera Zukorlića da tokom dana priđu gradilištu dečjeg obdaništa i organizuju protest. Po informacijama iz policije i gradske uprave, Zukorlićeve pristalice želele su da prekinu radove, jer plac na kome se gradi obdanište smatraju vakufskom imovinom. U Gradskoj upravi, međutim, tvrde da se obdanište gradi na gradskom zemljištu, sa svim potrebnim dozvolama i iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. Sukob policije i oko 1.000 ratobornih pristalica muftije Zukorlića, među kojima je bilo i puno hodža, satima je „visio u vazduhu“, jer, uz najgore pogrde i skandiranja „četnici“, na pripadnike žandarmerije bacane su kamenice, flaše, cigle i drugi tvrdi predmeti. Nekoliko žandarma i policajaca lakše je povređeno, a, kako smo nezvanično saznali, nekoliko osoba je privedeno.TRAŽE AUTONOMIJU ISLAMSKA zajednica u Srbiji pozvala je u subotu Bošnjački nacionalni sabor da ubrza pripreme za obnovu autonomije Sandžaka, saopšteno je posle zasedanja Sveopšteg sabora te islamske zajednice. Na vanrednom zasedanju Sveopšteg sabora, Islamska zajednica u Srbiji pozvala je građane Sandžaka da se solidarišu u građanskoj neposlušnosti. Delegacija Islamske zajednice potom je otišla na razgovor kod gradonačelnika Novog Pazara dr Meha Mahmutovića, od koga je traženo da prekine radove na gradilištu. Pošto nije postignut konačan dogovor, Sead Šaćirović, bliski saradnik muftije Muamera Zukorlića, taman kada se policija spremala za intervenciju, pozvao je okupljene da se vrate u mešihat, najavivši nove razgovore sa rukovodstvom grada. Pristalice Muamera Zukorlića potom su se naizgled mirno razišle.

Izvor: Novosti

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u subotu da u istrazi o navodnim malverzacijama u poslovanju austrijske Hipo Alpe-Adrija banke da sada nije bilo podataka o umešanosti optuženog za narkokriminal Darka Šarića, kao i da je ta istraga na samom početku. - Istraga o navodnim malverzacijama u poslovanju te banke je na samom početku i tek treba ispitati 20 miliona stranica o tom poslovanju. Najveći deo istrage odnosi se na Hrvatsku i do sada nema podataka koji povezuju Šarića sa Hipo bankom - kazao je Dačić na proslavi Dana saobraćajne policije. On je dodao da to ne znači da Šarić, koji je optužen za šverc 2,7 tona kokaina, neće biti povezivan sa tim slučajem. - U poslednjih deset dana dva puta sam službeno boravio u Beču i rečeno mi je da bi austrijska policija bila veoma zahvalna da se pripadnici srpske policije uključe u ispitivanje poslovanja Hipo banke - naveo je ministar.

Izvor: Novosti

BRZO, snažno i ješno - bio je moto sa kojim je ekipa „Večernjih novosti“ u subotu zapržila riblju čorbu na Četvrtom beogradskom „Fiš festu“. I to - najbolje! Podno Kalemegdana, u dvadesetak kotlića krčkale su se rečne grabljivice: tuka, som šaran, kečiga, linjak... A „Novosti“ su, kao i u mnogo čemu, bile - bez premca. U žestokoj, ali mirišljavoj borbi sa kolegama iz medija, diplomatama i opštinarima, presudila je, čini nam se, voda zahvaćena iz Save, riba ulovljena u cik zore, kao i tajni sastojci prve kutlače „Novosti“, novinara Petra Janjatovića. Skuvao je i zapržio „alasku ambroziju“ vrednu najsjajnijeg odličja i pehara koji nam je organizator dodelio nešto iza podneva. - Recept sam nasledio od ribara Ivana, čije se dogodovštine prepričavaju sve od „25. maja“ do Kule Nebojša - otkriva Petar tajni sastojak svoje čorbe. - Tiha vatra, strpljenje, dodavanje svakog sastojka u pravom trenutku potrebni su za dobru čorbu. Prvog mesta ne bi bilo bez podrške cele ekipe „Novosti“.POBEDNIČKI RECEPT NA osam litara vode, dva sata pržiti kilo i po iseckanog luka, 700 grama šargarepe, tri veća peršuna, pola celera. Dodati 40 zrna bibera, sedam listova lorbera, pet prstohvata vegete, dva začina za riblju čorbu. Nakon dinstanja, sipati pet litara vode i kilo i po ribe za riblju čorbu. Kuvati 25 minuta, dok riba ne bude gotova. Poslužiti sa iseckanim peršunom i celerom. Konkurencija je bila oštra, ali fer: u pripremanju riblje čorbe u subotu su se nadmetali novinari, voditelji, diplomate (prednjačila je vesela ekipa ambasade Brazila) i preduzetnici, a u nedelju će kutlače kod Kule Nebojša isukati i profesionalci iz Srbije i susednih zemalja. Trodnevna manifestacija koja iz godine u godinu privlači sve više Beograđana, ali i gostiju iz inostranstva, počela je u subotu još u 9 časova ujutru. Posle proglašenja pobednika, ekipa iz Saveza kuvara evropskih i mediteranskih regija, na čelu sa čuvenim Stambolom Geštamovim (koji je, inače, bio i na čelu žirija za ocenjivanje „vip“ čorbi), zgotovila je njoke sa morskim plodovima za čak 3.000 ljudi. Već pre toga, plato i šetalište ispred restorana „Vodenica“ bili su puni Beograđana. Došli su svi na druženje, ispraćaj leta i fiš-paprikaš, a zabave je bilo i za najmlađe - od liciderskih srca, preko šarenih bombona, do šećerne vune. Zaklon od septembarskog sunca koje nas je u subotu najzad pomilovalo mnogi su potražili na štandovima gde su se služili specijaliteti, ali i točila hladna pića. Kada su se stomaci dobro napunili, na red je došao muzički program - „Kraljevski apartman“ i Đorđe David. Beograđani će i u nedelju moći da probaju specijalitete najboljih majstora. I dok se ručak bude krčkao, gosti će uživati u svirci tamburaša, nastupu Petra Kralja, a potom i „O’đile“.

Izvor: Novosti

SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“: BRISEL Sudbina predloga Rezolucije UN o Kosovu rešavaće se u utorak u Briselu. Predsednik Srbije Boris Tadić i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton pokušaće da usaglase kompromis u trouglu interesa „kvinte“, pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo i Srbije.KAO RUMUNIJA EU nudi Srbiji ubrzanje procesa evropskih integracija u zamenu za „konstruktivan pristup“ kosovskom pitanju, što je za Beograd neprihvatljivo. Zvanično, svi uslovi za prijem bi, u svakom slučaju opstali, ali se nezvanično pominje opcija Rumunije i Bugarske, koje su u Uniju ušle ekspresno i u čijem slučaju Brisel nije mnogo zatezao oko prijema. Ovo veoma zamršeno pregovaranje ima nekoliko mogućih ishoda, od kojih bi svakako bio najdraži dogovor, ali uz imperativ poštovanja osnovnih principa već utvrđenih na različitim stranama, što znatno komplikuje zadatak. Srbija se našla u situaciji da Brisel od nje traži pristanak na kompromis, kada ni sama EU među svojim članicama ne može da postigne suštinsku saglasnost. Najava samostalnog predloga rezolucije Španije to najbolje pokazuje. Na kakav bi to, onda, kompromis trebalo da pristane Srbija i šta će to u utorak ponuditi Ketrin Ešton? U Briselu ističu da je EU uspela da postigne zajednički stav o ovom pitanju deklaracijom posle donošenja savetodavnog mišljenja MSP. - Teško je zamisliti da od toga može više da se postigne - kažu izvori „Novosti“ u vrhu briselske administracije. Naši kontakti naglašavaju da nema nekoliko rezolucija, već samo jedna, ona koju je podnela Srbija, i da se na njoj radi, a da je „normalno da neke zemlje imaju svoje amandmane“. U svakom slučaju, u tekstu Predloga rezolucije trebalo bi da se pozove na dijalog. - To je samo jedan korak u ovom procesu oko pitanja Kosova - relativizuju celu priču izvori „Novosti“ u Briselu.PROŠAO VOZ ZA KAMPANJU VISOKA kosovska delegacija, koja je u subotu otputovala u Njujork da vodi kampanju za priznavanje Kosova, ispraćena je iz Prištine sa ocenom da je „prošao voz za lobiranje“, javlja nemački radio Dojče vele. Ardijan Arifi iz Kluba za spoljnu politiku podseća da gotovo mesec i po dana od izricanja mišljenja MSP nije bilo novih priznavanja Kosova. Najnepoželjnija opcija za sve bi bila da Tadić i Eštonova ne uspeju da se dogovore i da se na Ist Riveru podnese nekoliko rezolucija. Time bi se situacija dodatno iskomplikovala ne samo po pitanju Kosova nego i dublje, oko celokupnog evropskog jedinstva. Teško, međutim, da bi se predsednik Srbije i visoki predstavnik EU uopšte i sastajali da ne postoje premise mogućeg dogovora. Predsednik Tadić je u poslednje vreme u nekoliko navrata naglasio da je kompromis ostvarljiv. Traženje kompromisa uz istovremeno insistiranje na daljim pregovorima oko statusa nije realno. Ne bi moglo da prođe ni rešenje koje bi se tražilo u eksplicitnom isključenju statusnih razgovora. Obavešteni diplomatski krugovi u Briselu zato smatraju da bi, u slučaju dogovora, tekst mogao da bude takav da bi svako mogao da ga tumači na svoj način. Najbliža opcija je da se oko ključnog pitanja predloži da se umesto „svih nerešenih pitanja“, između Beograda i Prištine vode razgovori o „nerešenim pitanjima“, gde bi status, za one koji nisu priznali Kosovo, ostao u domenu nerešenog, ali ne i za one koji su to učinili. Time bi se ostvario kompromis, ali bi pregovori oko statusa ostali da se povlače još dugo. U suprotnom, pravog rešenja, zasad, ne bi bilo.

Izvor: Novosti

POSLE više od dve decenije predstava Ljubiše Georgievskog naći će se u sredu na sceni Narodnog pozorišta - davne 1989. godine na istom mestu režirao je „Braću Karamazove“. Ovog puta reč je o gostovanju skopskog Dramskog teatra i „Aleksandra“, po tekstu i režiji gosta iz Makedonije. A gost zapravo i nije gost: ne samo što više od godinu dana tu živi „u mandatu“ ambasadora, već je kao beogradski student ovde stekao i prva pozorišna znanja, mladalačka prijateljstva, kasnije i dragocena porodična sećanja...Dug je spisak znanja i zvanja našeg sagovornika: pozorišni i filmski reditelj, dramski pisac i esejista, teoretičar pozorišta i profesor režije. Kao i: predsednički kandidat VMRO DPMNE 1994. godine, predsednik makedonske skupštine, ambasador u Bugarskoj, umetnički direktor Makedonskog narodnog teatra...Gostovanjem „Aleksandra“ obeležiće se i 8. septembar, Dan nezavisnosti Republike Makedonije.- Hteo sam da razbijem šablon uobičajenih proslava. U teatru će biti organizovan i prijem posle predstave, što mi je drago. Planiramo i razmenu gostovanja Narodnog pozorišta i Dramskog teatra, tako da ćemo u Skoplju uskoro videti „Derviš i smrt“, i to u nekoliko izvođenja.* Pominjete se kao reditelj koji je potpisao najviše praizvedbi u staroj Jugoslaviji?- To je za mene veliki profesionalni izazov i najveća avantura u pozorištu. Posebno značajna jer se bavite domaćim tekstom. I „Aleksandar“ je praizvođenje: ima još romana i filmova, ali ne postoji komad o Aleksandru Makedonskom. Radio sam tako Krležinu „Hrvatsku rapsodiju“, a „Plej Šekspir“ je neka vrsta mog pačvorka. Prvi put sam postavio na scenu dela Kapora, Velje Stojanovića, Lasla Vegela, Ljube Jandrića, pa i „Jamu“ Ivana Gorana Kovačića, „Ravi“ Siniše Kovačevića, Kišovu „Grobnicu za Borisa Davidoviča“.* Kažete da u novom komadu nema nikavih provokacija na temu čiji je Aleksandar. Veliki vojskovođa poslužio je kao metafora za širu priču i poruku. Kakva je bila vaša namera?- Nije to namera nego prinuda! Neka vas pitanja toliko muče da morate napisati komad ili uraditi film da biste samom sebi dali odgovore. Verujem da su svi nesporazumi na Balkanu, u stvari, kulturni. „Aleksandar“ je komad o šizofreniji čoveka koji je vaspitan u okviru dve civilizacije - azijatske i evropske - dva sistema u sukobu. Iz toga je proizašla i njegova ogromna, kosmička energija. Aleksandar je prvi globalizator. Hoće da bude bog, da vidi sunce izbliza, da ujedini svet. Ali, završi tragično u 33. godini, otrovan tkivom čoveka koji je umro od kuge. On, koji je sanjao da pogine na bojnom polju, umro je u krevetu. Naopako je završio, ne svojom krivicom: od majke Olimpije nasledio je azijatsko, a od učitelja Aristotela evropsko vaspitanje. Mene je zanimalo to pitanje, pitanje traume svih balkanskih ljudi. Dve kovine. A drvo i metal se ne mogu spojiti. U tom smislu Aleksandar je za mene veliki Balkanac, sposoban da izvede čudo, ali i glupost sa velikim „G“.* Iza samrtničke rečenice naslućuje se pouka?- Poslednje reči mog junaka su: „Pao sam na dno samog sebe i tamo nisam našao ništa...“ Potrošio se u svojim pobedama. Veliko je pitanje zašto ljudi u hrišćanstvu slave samo pobede, a ne poraze. Isus nas je učio nešto drugo.* Verujete li da će balkanski narodi ikada pronaći svoj interes u ujedinjavanju?- Potrebno nam je ujedinjenje na principu totalne ravnopravnosti, dogovora. To je politički moguće samo u okviru Evrope. Jer, EU, ispravno shvaćena, to je prava šansa za balkanske narode. Članstvo u EU samo je sredstvo, a cilj je naše demokratsko ujedinjenje. Ali ne u stilu jedna ruka sa šipkom u džepu, a druga pružena za rukovanje - kao što smo mi to u Jugoslaviji nekada obilato radili.* U jednom novinskom razgovoru, 1994. godine, izjavili ste da Albanci hoće da imaju tri države i da, ako to budu hteli silom, treba im silom odgovoriti. Ipak, Makedonija je priznala Kosovo...- Bilo kom narodu na Balkanu tri države bi bile previše, iako svaka balkanska zemlja - osim Makedonije - ima nekakav mogući, potencijalni ili realni „privezak“. U savremenom svetu niko ne može sam. Državnici najvećih zemalja upućeni su jedni na druge. Radi se o mreži uticaja sila, kultura, religija. Zemlje koje imaju vešta rukovodstva dobro su se „umrežile“, što ponekad zahteva i političku hrabrost. U Makedoniji smo to shvatili, možda ja među prvima. Pominjete intervju iz 1994. godine. Da, tako sam tada mislio, ali je od tada mnogo vode proteklo Vardarom.* Kako se osećate u dvostrukoj ulozi umetnika i političara, odnosno reditelja i ambasadora?- Nikad u životu nisam radio samo jedan posao, nego najmanje dva. Pitanje podeljene pažnje (u psihološkom smislu) jeste jedno od najvažnijih pitanja glumačke veštine. Glumac mora imati maksimalnu i usijanu koncentraciju dok paralelno radi više stvari. TITOVO MESTO* VEROVALI ste da je u staroj Jugoslaviji bilo stotinak intelektualaca, politički mislećih ljudi, koji su težili humanijem socijalizmu...- Još 1989. godine nama je Evropa nudila pet milijardi dolara i članstvo u EU! Ali, poriv nekoliko ljudi da zauzmu Titovo mesto bio je, nažalost, jači.VEZE SA BEOGRADOM* ŠTA Beograd znači na vašoj emotivnoj mapi?- Ovde sam došao 1957. godine na studije. Etiku mi je predavao Miloš Đurić, a estetiku Dušan Matić. Ovde sam se oženio, rodila mi se kći na Slaviji. Živeo sam ovde sve do 1969. godine. Moji roditelji su došli sa mnom. Otac je 1990. umro u Beogradu, majka se tek u svojoj 84. vratila u Skoplje. Ćerka mi je krštena u Beogradu, u Vaznesenjskoj crkvi. Pa sad vi vidite kako se osećam...NEURALGIČNE TAČKE* DA li je sukob između SPC i od nje nepriznate MPC i dalje jedna od neuralgičnih tačaka odnosa dveju zemalja?- Kao države trudimo se da ohrabrimo proces pomirenja, koji nije intenzivan ali postoji. Lično, kao vernik i ambasador, ulažem dosta truda pazeći da sačuvam laički karakter države koju predstavljam, kao i da ne imputiram bilo šta što bi narušilo laički karakter države domaćina.

Izvor: Novosti